Тулице у унутрашњости стана

Одабиром зидних декорација, многи одбијају залијепити тапете: папир је краткотрајан, синтетички не пропуштају зрак. Остаје само сликање, али шта ако желите да унутрашњости додате лепу текстуру? У овом случају, лешник је идеално решење - еколошки прихватљив материјал, израђен од најфинијих стаклених филамената, који се добро пријањају за малтерисану површину, штитећи је од микропукотина и плијесни, задржавајући беспријекоран изглед дуги низ година.

Главна сировина овог материјала је кварцни песак, који се меша са содом, кречњаком и глином, а затим се топљењем на врло високим температурама (+ 1200 ° Ц) претвара у течно стакло. Са њега се повлаче мрежасте нити, намотавају се на калупе и плетена је флексибилна прозирна тканина.

Дебљина влакана се контролише убрзавањем или успоравањем кретања машине, а начин на који се преплићу утиче на физичке и декоративне карактеристике готовог стакла. Тако се добија мала, флексибилна и врло танка мрежица са својствима ојачања.

У зависности од густине и текстуре, чашица је подељена у две врсте - пастух и шаблонски. Први су глаткији, лаганији и углавном се користе за стропове. Узорак је лако препознати по наглашеном рељефном узорку, који је формиран на ткалачком стану, попут жакардне тканине. Најпопуларније су текстуре гунни, геометријски облици или цвјетни мотиви.

Шаблице се у почетку могу офарбати скупно, али чешће су прозирно беле боје и прилагођене су за поновљено сликање.

По аналогији са стакленом вуном, многи се боје користити стакло у унутрашњости. Међутим, ови материјали су потпуно различити - ако погледате под микроскопом, можете видети да су влакна у изолацији ломљива и да имају оштре ивице, док су стаклена влакна која се користе за тапете много јача, глађа и имају раван цилиндрични облик на прелому.

Кад се залепе на зид, чашице се додатно збијају, на једној страни импрегнирају се лепилом, а на другој се сликају након чега се могу слободно додирнути без ризика од иритације коже.

Ипак, сами завршни радови се препоручују извести у затвореној одећи и заштитним рукавицама, јер „гола“ стаклена влакна могу оставити микроскопске огреботине на рукама које изазивају сврбеж.

Стакло је у Европи веома популарно и за то постоје разумљиви разлози:

- Практичност - Период рада чахура је од 25 до 50 година, што дуготрајно елиминише потребу за поправком, мада можете променити боју и ажурирати дизајн ако желите. Чврсто се држе, не љуште се и не оштећују кућни љубимци.

- Прикладност за животну средину - за израду фибергласа користе се само природни материјали који су у потпуности безбедни за здравље људи и животну средину. Зидови залепљени стакленим тапетама слободно дозвољавају пролаз ваздуха и влаге, на њима се не појављује плијесан и постаје лакше дисати у соби;

- Противпожарна сигурност - за разлику од папира и полимера, чахуре се не запаљу и почињу да се топе само на температурама изнад 1000 степени, не емитујући каустичне паре;

- Отпорност на влагу - захваљујући овом квалитету, чашица је савршена за купатила и кухиње.Такође се могу залепити преко фасада кухињског намештаја или прегача;

- Естетика - површина прекривена "пауковом мрежом" изгледа савршено уједначено и чини се да је ово само савршено обојење; Позадина од текстурираног стакла даје унутрашњости софистициран изглед, а такође изгледа занимљиво и ненаметљиво.

Међу недостацима стаклопластике може се издвојити прилично висок трошак, који се, међутим, компензира дугим радним веком таквог премаза.

Такође треба напоменути да избор дезена није довољно широк у поређењу, на пример, са великом разноликошћу ситотиска на винил позадинама. Али ако зидове пре свега сматрамо позадином за остатак ентеријера, тада избор у корист дискретне елеганције стакла може постати још пожељнији.

Иако леш има нешто већу тежину и густоћу од осталих ваљаних материјала за украшавање зидова, али карактеристике њиховог лепљења се готово не разликују. За почетак, важно је правилно припремити површину - она ​​мора бити равна, глатко ожбукана и сува. Мале пукотине и удубљења до 1 кв.м. стаклопластика ће се сакрити, али очигледни недостаци морају се отклонити пре почетка завршних радова.

За стакло се користи специјално лепило на бази шкроба или ПВА. Прилично је густ, па се наноси искључиво на зид непосредно пре лепљења. Ролне се режу клеричким ножем на траке потребне дужине, са допуштањем од 10 цм да поравнате образац.

Бојање треба започети од вертикалне референце: прозора, врата или угла, провере исправности линија водоравном линијом. Такође можете да измерите ширину тапете и извршите прелиминарно обележавање зидова оловком.

Даљњи поступци се не разликују од поступка са папирним или винилним премазима: материјал се изглађује пластичном лопатицом, уклања вишак лепка и мехурића из ваздуха. Посебну пажњу треба посветити зглобовима, као и угловима - они би требали бити глатки, а не преклапати се.

Након потпуног сушења, чашица се поново премаже разблаженим лепком да би се смањила потрошња боје. Након отприлике једног дана, можете почети наносити завршни украсни слој. За суве просторије је најбоље одабрати акрилну боју на воденој бази, а у кухињи и купатилу можете користити латекс отпоран на влагу.

Текстурисано стакло можете поново офарбати од 8 до 20 пута - овај параметар зависи од квалитета материјала, волумена слике и густине коришћене боје.

Представљамо вам избор фотографија које приказују чашице у унутрашњости различитих просторија. Ови примери ће вам помоћи да пронађете занимљива решења за декорацију зидова помоћу овог материјала и осмислите нове начине комбинације текстура, боја и узорака. Добити инспирацију!