Веигела (60 фотографија): врсте и нега

У дизајну личних парцела, паркова, цветних кревета, цветајуће биљке се широко користе, међу којима веигела заузима посебно место. Његови грмови, обилно обасјани јарко ружичастим, црвеним, лила, жутим или белим звонима, стварају угодну и празничну атмосферу около. Цватња се јавља крајем маја - почетком јуна и траје 3-4 недеље. Неке сорте у повољној клими поново цветају на јесен. У овом тренутку, веигела постаје прави украс пејзажа.

Природно станиште Веигеле је далеки исток Русије, Кина и Јапан. Укупно има 15 врста ове биљке. Овај украсни грм припада породици кошница. Висина може достићи 2-3 метра, пречник круне - до 3,5 метара.

Веигела има листиће тамнозелене боје, понекад с црвеним обрубом. Као и већина листопадних биљака, појављују се и након завршетка цватње. Боја цвасти зависи од сорте, а осим тога, њихова се нијанса може мењати током сезоне - од светлости на почетку до више засићене на крају.

На вејгелу има пуно цвећа због којих грм изгледа необично привлачно. У правилу су то мала (4-5 цм) звона с пет латица, оба прикупљена у цвасти и једнострука. Без мириса. Због своје лакоће, брзо се сруше у ветровитом времену, па је пожељно да веигелс одаберу место заштићено од пропуха.

Будући да је биљка која воли топлоту, Веигела подноси мразе прилично лоше. Из тог разлога, већина његових сорти узгаја се у пластеницима и конзерваторијуму. Али, ипак, неколико врста грмља добро се прилагођава умереним континенталним условима. Конкретно, они укључују далеки исток и неке хибриде.

Нарасте на око 2 метра. Отпорна је на хладноћу, у дивљом облику се налази на каменитим падинама територија Уссури, у Северној Кореји и Кини. Лако је препознати Веигела по великим четкицама висећих јарко ружичастих и црвенкасто-љубичастих цветова које могу да се примете чак 30 дана.

Ниско растућа врста, која досеже висину од само 1,5 м. Име је добила по необичним цветовима - лијевка звона дужине до 6 цм, са баршунастом површином и градијентним прелазима нијанси (бело-ружичаста, црвено-љубичаста, љубичаста-крем).

Разликује се великим кремастим жутим цветовима, чије су латице изнутра осветљене јарко наранџастим мрљама. Ова врста обично цвета два пута - у мају и септембру. Сам грм формира пропорционалну крошњу, због чега изгледа привлачно и појединачно и у комбинацији са другим биљкама.

Општи назив хибрида. Ова категорија укључује велике 3 метре грмље различитих нијанси и патуљасте грмље које се могу користити за украшавање балкона, стакленика или алпских брда. Главна предност хибридних цвета у поређењу са дивљим врстама веигела је засићенија боја цвећа, велика разноликост палете, а самим тим и повећана декоративност.

Веигел треба посадити у отворено тло у рано пролеће, када пупољци почну набубрити на воћкама и нема ризика од мраза. Најбоље је да одаберете трогодишње саднице - оне се боље прилагођавају хладном времену, док младе биљке могу умрети у првој зими.

Кључ за дуго и лепо цветање је добро место за садњу.За вилењаке идеални су простори на јужној страни, осунчани и заштићени од ветрова.

Тло би требало бити растресито, лако упија влагу. Тешка глинаста тла, шернозе, тресета препоручује се мешати са песком и травњацима. Величина јаме зависи од коријенског система саднице; за стандардну биљку биће довољна дубина од 40-50 цм, а на дно јаме треба сипати око 15 цм слоја дренаже (шљунка, експандиране глине, ломљена цигла), а затим лагано тло гнојивима (канта за компост) и 100 г нитрофоскија испод једног грма).

Третман коренова стимулансима раста помоћи ће убрзати процес преживљавања веигела. Приликом садње, коријен саднице треба бити у равнини са земљом, коју треба добро заробити и залијевати. Да се ​​тло не пресуши, треба га мулити пиљевином, сламом или другим импровизованим материјалима.

Размак између високих грмља треба бити најмање 2,5 метра, патуљасте сорте могу се постављати са интервалом од 80 цм.

Упркос лошој толеранцији од мраза и ветра, на целом веигелу је прилично непретенциозна биљка. Довољно је редовно навлажити и повремено обратити пажњу на грмље, а он ће се у потпуности захвалити власницима обилним, дугим цватњом.

У умереној клими, веигел не захтева посебан температурни режим - добро се развија на отвореном, попут осталих украсних грмља. Оптимални услови током сезоне цветања су 18-21 Ц. Препоручљиво је само спречити замрзавање корена и дебла младих биљака зими, јер у супротном могу угинути.

Заливање веигела препоручује се умерено. Најбоље је користити стајаћу воду собне температуре. У летњем периоду требате да обезбедите чешће хидратације. Слој малча око грма помоћи ће у спречавању исушивања из земље.

Неколико пута годишње земљу под вегелом треба отпустити како би ваздух могао доћи до коријена. Биће довољно да ископамо мало грма у лопати, одступајући од дебла са свих страна за око 2/3 круне.

За активно цветање, грмовима веигела потребни су елементи у траговима којих у тлу није увек довољно. Компост и нитрофоски положени током садње биће довољни за две године. У трећој години у рано пролеће, вредно је донети нови део хранљивих материја у земљу. Они треба да садрже калијум, азот и фосфор. За време цветања врши се гнојидба суперфосфатом и калијум сулфатом, а у јесен се у тло меша дрвени пепео (200 г / м2) или Кемир гнојиво.

Погодно време за сечење веигела је рано пролеће (март - почетак априла). У том периоду треба уклонити смрзнуте и суве гране и формирати крошњу. Без својеврсне превентивне „шишања“, грм ће расти и на њему ће бити мање цветова, док ће обрезивање довести до супротног, позитивног ефекта.

Степен загревања веигела зависи од региона - у јужној клими можете направити само орезивање пртљажника и добар слој мулцха, на северу ћете морати да тражите поузданије опције. Неки баштовани повезују гране једна са другом, а затим их омотају сеном, сламом, иглама, ваљаном изолацијом, прекрију агрофибером или црним филмом. Ове методе су посебно релевантне за мразне зиме без снега, јер сам снег штити биљке.

Вриједно је напоменути да одумирање грана није толико критично за грмове веигела колико оштећење коријена. Не могу се изоловати по влажном времену. Осушено тло у подлози биљака треба растресити, помешати са компостом или тресетом и обавезно истим мешавинама пошкропити круг дебла.

Веигела се размножава на два начина - резницама и семенкама. Али, с обзиром да је узгој из семенки изузетно дуг, код куће то готово нико не ради.

Резнице се могу обављати у пролеће или јесен.Од матичне биљке одсечени су зелени (на јесен - дрвенасти) изданци дуги 10-12 цм, са малим делом донаторске гране. Сваки од њих мора имати најмање три бубрега. Резана места третирају се стимулансом корена, а затим се резнице сади у саднице са лаганим песковито-земљаним земљиштем.

Будуће саднице треба да обезбеде температуру од + 18-21 и редовно залијевање топлом водом. Да би се створио ефекат стаклене баште, кутије су прекривене фолијом. Под овим условима, корење на резницама се појави након отприлике 25 дана, а младе биљке могу се садити на улици после 1-2 године.

Чак и почетници вртлари могу садити и узгајати вејгел, а његова дирљива лепота савршено ће се укоријенити у било којој башти. Саставили смо избор фотографија различитих сорти, боја биљака и опција за пејзажни дизајн.